City Guerilla | REALIZACIJA JEDNE IDEJE
23137
post-template-default,single,single-post,postid-23137,single-format-standard,ajax_fade,page_not_loaded,,select-theme-ver-1.3,wpb-js-composer js-comp-ver-4.3.4,vc_responsive
 

REALIZACIJA JEDNE IDEJE

REALIZACIJA JEDNE IDEJE

FullSizeRender

Prethodna radionica za otvorene biblioteke proizvela je nekoliko različitih rešenja OB – cilj je bio doći do odgovora na moguće načine njenog funkcionisanja kako kroz dizajn pojedinačne jedinice biblioteke, tako i kroz univerzalni vizuelni identitet kao medij koji služi da posreduje između biblioteke i zajednice i što bolje prenese našu viziju i poruku društvu.
Ovaj tekst je nastao kao odgovor na inspiraciju koju je Vuk ugledao u ovoj problematici / inspirisan ovom problematikom, Vuk je sa nama podelio nekoliko svojih misli.

 

U zemlji gde osnovni, egzistencijalni problemi su svakodnevni, fokus većine građana je široko rasprostranjen destruktivni afekat, strah od novog, a prisutna je i odbojnost ka umetnosti i kulturi. Ovo nije banalna osuda, već posmatranje jedne realnosti u kojoj dobrom delu građana nije lako ni praktično da se bave svojim duhom i obrazovanjem; zato je lako izbacivati svoje frustracije na načine koji ne snose velike posledice.

Imajući u vidu ovo kao polaznu tačku, potrebno je osmisliti tako jaku strategiju, koja će zaštititi biblioteke od ovog destruktivnog nagona, ili, još bolje, koja će ga preusmeriti.

Pretpostavke i zapažanja:

Ljudi koji imaju potrebu da nanose štetu bibliotekama, za početak, vrlo je moguće da jako malo čitaju, ili da se uopšte time i ne bave. Posledično, poruka dizajna mora biti dvosmerna: upućena ka čitačima i ka onima koji osećaju odbojnost ka kulturi.

Privući čitaoce je izuzetno lak izazov naspram problema bezbednosti bilioteka. Imam na umu dve metode, koje ću pomalo dramatično nazvati a) metod familiarizacije i b) metod sumnje.

METOD FAMILIARIZACIJE. Vizuelna poruka koja je isključivo umetnička, moderna, koja zahteva određen stepen obrazovanja da bi bila razumljiva, može potencijalno da izazove negativna osećanja u svakom posmatraču kome nije bliska, od male uputne frustracije, do destruktivnog nagona. Zato imidž koji je pametno omišljen i čija poruka nikoga ne isključuje, nezavisno od stepena obrazovanja, svesti ili trenutnog krvnog pritiska, ima veće šanse da stvori pozitivne utiske. Deluje mi zanimljivo zamisao dizajna, vizuelne poruke unutar koje su spojene suprotnosti, u kojoj ima mesta za svakoga. Pametno ispisani, ižvrljani zidovi biblioteka, poput Berlinskog zida, na kojima se sreću ljubavne poruke, navijački natpisi i neobični stensili, mogu svi biti pametno integrisani u jednu celinu, čija glavna poruka je čitanje. Na primer, celina može da predstavlja bradatog pisca iz XIX veka, sa šeširom, koji nosi retro kupaći kostim i sedeći čita knjigu, ali je površina njegove kože prekrivena tetovažama, koje uključuju sve natpise koje možete naći na današnjim zidovima. Tako dobijamo nešto komično, kulturološki sveobuhvatno, gde finalna poruka ostaje čitanje u kontekstu savremenog društva.

METOD SUMNJE. Ovo mi je svakako manje draga opcija, ali je sasvim validna kao još jedna perspektiva. Zaključio sam ranije da je ovakva vrsta vandalizma moguća jer napadač, kome razni društveni faktori stvaraju uvek prisutan osećaj nemoći koji bruji u pozadini ego svesti, pokušava da nađe kompenzatorni ventil, situaciju u kojoj će da oseti moćnijim od okolnosti. U prethodnim izdanjima biblioteke to je bilo veoma lako postići, zbog nepostojećeg rizika od bilo kakve kazne. I tu leži polazna tačka ovog plana. Siguran sam da pre nego što preduzme bilo kakav postupak napadač odvoji bar par sekundi da bi procenio potencijalni rizik svog gesta. Bilo šta da u ovoj proceni dovede do sumnje oko svoje bezbednosti,  najvećem broju slučajeva bi poremetilo početnu nameru, jer bi probudilo suprotnu težnju afektivnog stanja: razmišljanje! Dakle, dovoljno je da se preusmeri fokus i destruktivni nagon je već izvan svojih šina. Naravno da ne sugerišem da svaki objekat ima snajperistu ili psa čuvara, već da na jednostavan, pametan način isimuliramo željenu poruku, i da probudimo sumnju u osobi određenih namera. To može da bude nalepnica „Doberman osiguranja“, ili natpis „Pažnja, alarm!“, sa instaliranom treperećom crvenom lampicom, ili natpis „Zaštićeno od strane Vlade“ – gde, u slučaju dodatnih pitanja, možemo uvek reći da je Vlada naš dobar drug kome je jako stalo do bezbednosti biblioteka.

Zbog raznih okolnosti, između ostalog i zbog mog kasnog uključenja u projekat, nisam imao previše vremena da mu se posvetim, ali mi je stalo da bar prosledim određenu perspektivu koja može pomoći oko finalnog ishoda.

Svaka ideja nastaje kao seme u kojem leži njen potencijal. Što je veća plodnost te ideje, to će njena realizacija lakše teći. Moj zaključak jeste da je katalizator svake ideje, kao i ono što u većini slučajeva presudi oko njenog ishoda, temeljno poznavanje čoveka, njegovog unutrašnjeg i spoljašnjeg sveta. Imamo sreću da posedujemo veći stepen obrazovanja od onoga koji dobar deo mladih ljudi može sebi da priušti u ovoj zemlji. Smatram da tu srećnu okolnost možemo da iskoristimo kao početnu tačku za mnogo dublje istraživanje naše psihe i naše sredine, koje može pomoći svakom aspektu našeg života i, kao svako pravo znanje, doneti samo dobrobit našoj okolini. Imajte na umu da ova poruka nije infantilan idealizam, već plod praktičnog stava, koji za cilj ima rast kvaliteta života, a koji me košta samo pola sata uloženih u pisanje ovog teksta.

Vuk Nešić

No Comments

Post a Comment